Citat na drumu

Čuo je kako otac glasno proguta taj jecaj pa nervozno otvori oči. Sunčeva svetlost koja iznenadno pade na njegove oči preobrazi nebo i oblake u neki fantastični svet mračnih masa, protkan jezercima tamnoružičastog svetla. I sam njegov mozak bio je bolestan i bespomoćan. Jedva je mogao da razume slova natpisa na radnjama. Činilo se kao da je svojim čudovišnim načinom života prešao iza granica stvatnosti. Ništa iz stvarnog sveta nije ga uzbuđivalo ili mu nešto značilo izuzev kad bi u tome čuo neki odjek pomahnitalih pokliča u sebi. Nije ga moglo privući ništa zemaljsko ili ljudsko, bio je nem i neosetljiv prema zovu leta i radosti i drugarstva, izmučen i obesharbren očevim glasom. Jedva je sopstvene misli mogao prepoznati kao svoje i polako je u sebi ponavljao: 

– Ja sam Stiven Dedalus. Koračam pored svog oca koji se zove Sajmon Dedalus. Mi smo u Korku, u Irskoj. Kork je grad. Naša soba je u hotelu “Viktorija”. “Viktorija” i Stiven i Sajmon. Sajmon i Stiven i “Viktorija”. Imena. 

  • James Joyce, Portet umetnika u mladosti
Advertisements

Misao (albino svijet)

Natopljen je svijet

I njegove ulice su bučne.

Rane na njihovoj površi odzvanjaju,

Osim ako vjetar počne rezati kapi kiše

Čas prije no što padnu na asfalt.

U tom slučaju, blag je ton lupe vrata,

Tih spužvastih skloništa.

Svijet ostaje tih jedino iza tvojih leđa.

Protiv zaborava stameno stoji

Miris kiše.