Misao

Kriču li kričave tapete ponad mog tjemena? Oskudnim mi pogled sve više biva. Vratom spuštam bradu do stomaka i zurim u svoju sjenu. 

Nekoć sam pisao o džinovskom oku, čiji skliski bjelonjačin put vodi do Zjenice. Zjenica je crno jezero u kom mog odraza nema, kao što u tami nema sjena. 

Misao

Vidio sam mnogo rupa danas.

Tolike krhotine na pločniku,

prevarene su prethodnim tumačenjima onih uplašenih.

Ne postoji opravdanje za njihove misli;

jezikom slika ili onim riječi

zanemariti će razliku tajne i praznine.

Nikada neće zaviriti u ambis.

Jer Niče je heretik,

a ta tajna govori o

praznini.

Citat na drumu 

​Jos uvek me muce more. U stvari, imam ih tako cesto da bi trebalo da sam se do sada na njih vec navikao. Nisam.Niko se nikada nije navikao na more.(…) Strasno sam umoran. Nesanica me muci ni sam ne znam koliko dugo. Neizbezno, pretpostavljam. Ono sto je zalosno, medjutim, jeste to da ja san vise i ne ocekujem. Kazem “zalosno” jer nekada sam uzivao da spavam. Zapravo, sve vreme sam spavao. To je bilo pre nego sto me je moj prijatelj Ljud probudio u tri sata nocu i zatrazio da dodjem k njemu. Ko zna, da nisam cuo zvonjenje telefona, da li bi sada sve bilo drugacije? Mnogo razmisljam o tome.

– Mark Z. Danijelevski, Kuca listova, Uvod