Misao

Na dan kada budem prestao pisati,
Kad vršcima tena pobjegnem od čvrstog tla,
Kiša će gristi tjemena prolaznika.

Na dan kada budem prestao pisati, 
Muk će narasti za trenje olovke po papiru,
I smanjiti se za udare kapi o beton. 

To će biti jedini dan u kom ću vjerovati 
Da mi na leđima perje pupa 
I da se od kiše neće čuti 
Pad. 

Advertisements

Čitajte me na kritika.ba

Lamija Milišić „Je est un autre“, napisao je 1871. u jednom pismu Arthur Rimbaud: „Ja, to je neko drugi.“ Umjetničko djelo je porod , što sebstvo svog stvaraoca objektivizira i nadilazi zahvaljujući publici. Opredmećeni subjekt tek naizgled posjeduje subjektnu i objektnu moć – on je razvučen po površini zrcala, u kom subjekt promatra svoju opredmećenost,…

via Einarova smrt — K R I T I K A

Misao (ja sada idem iz ovih stopa)

Probodene zjenice više nisu ponori. U njima se množe gnjide raznih oblika, sve dok ne počnu visiti iz oka, na tananim nitima svoje poprilično rastezljive sluzi. Ovo nije biti groteska, ovo je ozbiljenje zla. Imam potrebu sažimanja sve odvratnosti koju srećem. Preostaju samo fragmenti otužne kobi. Usmrćene oči nisu kazna zbog vlastite grješnosti, već se ona otkriva kao privid istinske hereze svijeta, kom ću, slijep za vanjsko iskustvo, na rastanku mahnuti.

Misao

Paranoja nije nešto o čemu pričaš, poprilično je zgusnuta po rubovima tvojih očiju; zato ti ne da da plačeš. Zakorjeli kapci odaju opreznost, ali tvoje ponašanje je sasvim uobičajeno. Neprestani napad na vlastiti karakter ne vodi komičnosti već frigidnosti nepokolebljive obrazine.